How Do We See Colours?

ШТА ЈЕ БОЈА? Њутнова теорија Исак њутн у књизи Oптика из 1704. даје прво научно објашњење како боје настају. Својим чувеним преламања светлости кроз призму објаснио jе како је боја својство саме светлости и није карактеристика предмета. експериментом таласна дужина Трихроматска теорија у метрима 1012 109 106 10:3 10° 103 Томас Јанг 1801. три боје. Немачки и године предлаже енглески научници космичко х-зрачење инфрацрвено ФМ радиоталаси трихроматску теорију, која почива на крајем 19. века разрађују тзв. RGB зрачење зрачење УВ зрачење радар претпоставци да се систем са три основне Y-зраченње микроталаси АМ радиоталаси свака боја може боје: црвеном, добити комбинацијом зеленом и плавом. Како видимо боје? Свака боја из видљивог спектра Човек је захваљујући рецепторима у мрежњачи ока у стању да види један део електромагнетног спектра и то онај који има таласне дужине између 380 и 780 нанометара, што најчешће има тачно одређену таласна дужина (у нанометрима, 10° m) таласну дужину. 400 називамо видљивим спектром. | 460 / 480 / 510 570 $90 Како виде боje остала жива бића? 650 Када светлост падне на одребени предмет или материјал, неки Људи имају трихроматски вид, што значи да доживљај боје стварају помоћу фоторецептора осетљивих на три боје. Друга бића светлост исте таласне дужине не морају да виде у истој боји као и човек. Beћина сисара има дихроматски вид, а велики број риба и птица тетрахроматски. Hајкомплекснији вид међу живим бићима имају неке врсте морских рачића које поседују чак 12 рецептора за боју. То им омогућава да виде много шири спектар боја него људи. делови спектра светлости се добро апсорбују, а неки се одбијају. До ока посматрача стижу само они делови који су одбијени, што у оку и мозгу ствара илузију да предмет има ту боју. купасте hелије штапићи Ћелије фоторецептори Постоје три типа фоторецептора у оку централни вид. Постоје три врсте купастих һелија, свака осетљива на једну од - штапићи, чепићи и фотосензитивне ганглије. Чепићи или купасте ћелијe омогућавају разли- ковање боја и оштар три примарне боје црвену, зелену или плаву (RGB). Суптрактивна Постоје два основна система синтезе боја - адитивни и синтеза суптрактивни. Суптрактивна синтеза боја користи мастила и пигменте за рефлексију светлости одређених таласних дужина, коју око региструје као боју. Примарне суптрактивне боје су цијан (плавозелена), магента (пурпурна) и жута, и најширу примену имају у штампи. Комбинацијом ове три боје можемо добити већину осталих, мада се за репродукцију одређених јарких боја некад користе и посебно припремљене боје. Мешањем ове три боје у пуном интензитету настаје црна. У штампи се због уштеде и бољег контраста посебно додаје црна боја, па тако добијамо тзв. смҮк колор модел (суan, magenta, yellow, key). Адитивна синтеза AAUTMBHA CNHTE3A KopucTM MEwabe CBETNOCTU 3a стварање доживљаја боје. Црвена, зелена и плава (RGB - red, green, blue) су примарне адитивне боје и њиховим комбиновањем у pa3nnYNTUM OAHOCUMA MOxe ce go6nTN 6uno Koja боја. Мешањем светлости све три боје у пуном интензитету настаје бела светлост. Адитивну синтезу боја користе пројектори, ТВ уређаји и компутерски монитори.