Organ Transplantation

ТРАНСПЛАНТАЦИЈА Врсте трансплантације ОРГАНА Постоје две врсте трансплантације: са живог донора и кадаверична, односно са особе која је доживела мождану смрт. У оба случаја раде сe Трансплантација или пресађивање органа је успешан начин лечења болесника код којих је из HEkor pa3nora gowno go HenoBpaTHor OTKa3MBaba функције, за живот, неопходног органа. детаљне медицинске анализе како би се утврдила подударност ткива донора и примаоца. Кадаверична трансплантација је хируршки захват узимања органа од мождано умрле особе и пресађивање у тело примаоца. Овакав метод лечења започет је још пре више од једног века када је једна од првих трансплантација рожњаче ока урађена у Чешкој 1905. године. Даљим развојем медицине забележена је прва трансплантација бубрега 1954. и прва трансплантација срца 1967. У данашње време OBakaB HAYNH neyeba je noctao BEOMA yect n Донација ни на који Један донор може спасити до 8 живота. КОЛИКО ДУГО ДОНИРАНИ ОРГАН МОЖЕ ДА ПРЕЖИВИ ВАН ТЕЛА? распрострањен у многим земљама света. начин не утиче на сахрану, кремацију и верске обреде. Донирани органи се одстрањују Много је већа шанса хируршким захватом, попут сваке друге озбилљне хируршке да будемо примаоци органа него донори! операције. 4-6 сати 18 људи просечно умре сваки дан чекајући на трансплантацију, услед недостатка органа. 4-6 сати 79 људи просечно сваки дан прими трансплантирани орган. 36-48 сати Шпанија је једина земља у свету у којој се листа чекања на орган непрестано КРАТАК ИСТОРИЈАТ ТРАНСПЛАНТАЦИОНОГ 12-15 сати ПРОГРАМА у СРБИЈИ смањује. Подаци о даваоцу и примаоцу представлљају службену тајну. 1975. Прва трансплантација бубрега у Србији у Клиничком Центру Србије срце jетра 1989. плућа Сваких 10 минута ново име бива додато на листу чекања за орган. бубрези Прва трансплантација срца у Институту за 90. 000 панкреас кардиоваскуларне болести у Сремској КОЈE ОРГАНЕ И ТКИВА JE МОГУЋЕ ЗАВЕШТАТИ У СЛУЧАЈУ СМРТИ? Каменици црева вене КО СВЕ МОЖЕ БИТИ ДОНОР? лљуди у Србији одлучило је да у случају мождане смрти дарује органе за рожњача кожа Власници донорске 1995. 1996. картице могу постати сви пунолетни грађани Републике Србије који немају малигну болест, дијабетес или неко од психијатријских обољења. Ради се о лечење других лљуди. кости лигаменти Прва трансплантација jетре у Институту за Прва трансплантација панкреаса у Институту срчани кардиоваскуларне за кардиоваскуларне болести Дедиње болести Дедиње залисци крајње хуманом гесту који не доноси никакав профит Подаци за Србију власнику донорске картице. db Програм завештања органа Ово су подаци који се воде од 2010. године тј. од оснивања Управе за биомедицину. Број донора Број Бро Број трансплантираних трансплантираних трансплантираних бубрега Jетри срца Програм завештања органа и издавања донорских картица у Србији је покренут пре десетак година на Војномедицинској академији у циљу популаризације и унапређења програма кадаверичне трансплантације. Ради се о добровољном, непрофитном писменом пристанку пословно способне и урачунљиве особе да се у случају смрти њени органи могу узети ради преcaђивања другој особи у сврху лечења. Овај пристанак може се повући у сваком тренутку уколико се особа која има 38 67 19 26 49 9 28 47 7 41 74 17 4 донорску картицу предомисли. 2010. 2011. 2012. 2013. C:D -CH