Ice Age

ЛЕДЕНО ДОБА Глацијали и интерглацијали Прве теорије Прве претпоставке о постојању ледених доба на Земљи Студија о глечерима из 1840. Године, а теорија бива међународно Устаљено се каже да је ледено доба период (обично изузетно дуг) током кога на Земљиној површини и у атмосфери владају ниске температуре. То подразумева присуство или ширење континенталноги поларног леденог покривача и алпских глечера. Заправо, на Земљи не влада ледено доба само када је она Током дуготрајног леденог доба, индивидуална раздобља хладне климе називају се глацијални периоди или глацијали, а топла међураздобља интерглацијали. Земља се тренутно налази у интерглацијалу названом холоцен, који траје већ око 10.0оо година и после ког се очекује нови период глацијације. У епохи актуелних KAMMATCKNX npomeHa jow je Hen3BeCHO kaga ħe идућа глацијација наступити. јавиле су се средином 18. века. У почетку су призната 70-их ове теорије година 19. века, наилазиле на отпор у после изласка публикације Клима, ice-free, односно кад уопште нема леденог покривача. С обзиром на то да је део површине и данас окован ледом, можемо рећи да је Земља и сад у једном од ледених доба мада то није увек био случај. научним круговима, али број присталица је временом растао. Луј Агасис уобличује виђење ледених време и њихове геолошке везе, Џејмса Крола. доба у свом раду ПРЕКАМБРИЈУМ ОРДОВИЦИЈУМ ДЕВОН ПЕРМ ЈУРА ТЕРЦИЈАР холоЦЕН КАМБРИЈУМ СИЛУР КАРБОН ТРИЈАС КРЕДА ПЛЕЙСТОЦЕН Пет ледених доба 25°C 200 m Током дуготрајног леденог доба, индивидуална раздобља хладне климе називају се глацијални периоди или глацијали, а топла међураздоблља интерглацијали. Земља се тренутно налази у интерглацијалу названом холоцен, који траје већ око 10.0оо година и после ког се очекује 100 m 17°C нови период глацијације. У епохи актуелних KAMMATCKNX npomeHa jow je Hen3BeCHO kaga ħe идућа глацијација наступити. 10°C -100 m просечна глобална температура глобални ниво мора ОЛедено доба ХАДЕАН АРХАИК ПРОТЕРОЗОИК ФАНЕРОЗОИК 4600 3800 2500 542 милиона година Криогенско Квартарно (Плеистоцен) Хуронско Андско-сахарско Kapy 2,4-2,1 милијарда 850-630 милиона појас незалеђеног 460-420 мИлиона 360-260 милиона година година мора у околини година година од 2,58 милиона екватора (Slushball Earth). Hеки научници година до данас Најхладније ледено доба у последњих милијарду година. Meby научницима се jош води расправа да ли је за време овог леденог доба лед Нешто умеренија глацијација, чији су центри били Сахара, Арабија, Бразил и северозападни Анди. Одређена група Прво ледено доба чије је постојање извесно, било је сматрају да је крај научника сматра да Прве назнаке jе ово ледено доба изазвано еволуцијом копнених биљака у доба девона, када се овог леденог доба садашњег леденог једно од најдужих и најхладнијих у геолошкој историји. створио услове за доба јавиле су се пре наглу еволуцију и око 40 милиона ширење живота на година, са растом планети - чувену ниво кисеоника у леденог покривача Камбријску експлозију. на Антарктику. Оно се појачало се током атмосфери попео на прекривао целу планету (Snowball Earth) или је постојао 35%, а удео СО2 се знатно смањио. касног плиоцена, пре 2,58 милиона година, да би се наставило Варијације у Сунчевом зрачењу током плеистоцена. Од тада су се дешавали циклуси глацијација у периодима од 40.000 и 100.000 година. Последњи глацијал За разлику од типа варијација Сунчевог зрачења: Миланковићевих циклуса који објашњавају како дугорочне варијације током којих се количина Сунчевог зрачења увећава за око 7% варира Сунчево зрачење због Састав окончао се пре око 10.000 Година. атмосфере кретања планете, оно може варирати и због процеса на самом Сунцу, што такође може утицати сваких милијарду година (није узрок ледених доба) на ледена доба. Постоји најмање два краткотрајне варијације попут циклуса Сунчевих пега, и нешто дуже попут Маундеровог Флуктуације океанских струја минимума Узроци ледених доба Вулканизам Узроци ледених доба нису у потпуности објашњени, мада у научној заједници постоји Миланковићеви консензус о више важних, међусобно повезаних фактора. циклуси Миланковићеви циклуси су цикличне варијације у карактеристикама Земљине орбите око Сунца. Сваки циклус има другачије трајање, па се тако различитим тренуцима њихови ефекти међусобно појачавају или потиру. Ови циклуси су: Распоред континената Последице Промена нагиба Землљине- Померање леда оставило је многе рељефне облике: морене, друмлине, фјордове, ледничка језера, циркове и д., које повезујемо са деловањем ледника. Тежина леда била је толико велика да је деформисала Земљину кору и омотач. После отапања ледених плоча, Земља сe осе ротације у односу на раван орбите у распону од 22,1° до 24.5°, са периодом од 41.000 година. Када је нагиб Вeпи, разлика у годишњим добима на вишим географским ширинама је израженија. Прецесија, односно револуција Земљине осе ротације, која траје између 19 и 20 хиљада година. Ово је сложена појава која је последица издигла. Током глацијације, због огромне количине воде заробљене у леденом покривачу, глобални ниво мора опао је у 22,1 љуљања Земљине осе и обртања елиптичне Промена ексцентричности Земљине орбите од скоро правилног круга до благо 24,5° просеку за 11о м, остављајући мостове између великих копнених маса и омогућавајући миграцију животиња и људи. Формирање и отапање леда Земљине орбите. издужене елипсе, периодичности око 100.000 година. Утиче на разлике међу годишњим добима. утицало је и на промене у Земљином гравитационом пољу.