Science and the Great War

НАУКА И ВЕЛИКИ PAT Догађаји у ЦЕНТАР ЗА ПРОМОЦИЈУ НАУКЕ рату 1914. Почетак рата Догађаји у науци Гаврило Принцип убија Франца Фердинанда, aустроугарског престолонаследника, 28. јуна 1914, што постаје Наукографика: Александар Савић окидач за почетак Првог Штампа: ЦПН светског рата. Први светски рат је изазвао више смрти и разарања него било који рат вођен пре њега. Први пут употребљена су нека од модерних оружја чија he cе застрашујуhа моћ показати у Другом светском рату. Рат је допринео индустријализацији, па се фабрике брзо оријентишу на масовну производњу новог наоружања за војску на фронтовима. Научници и рат Битка на Марни Митралљези, подморнице, тенкови, бојни отрови, бацачи пламена утицали су да број жртава превазиђе и најцрња очекивања. Предност у рату jе имала она страна која је више користила моћ науке и технологије. Немачка научна јавност се у јеcен 1914. оглашава Прогласом деведесеттројице, који потписују бројни нобеловци, а којим се даје подршка Преи велики сукоб и један од најважнијих догађаја рата. У бици која се водила од 5. до 9. септембра 1914, савезничке трупе су, после nOBnayerba n3 MOHca, 3aycTaBune HEMaYKE CHare Ha обалама реке Марне и одбили их 70 km назад на реку Ену. Битка на Марни спречила је брзу немачку победу, и довела до 4 године исцрпљујућег рововског рата. ратним напорима Немачке. Геологија Колубарска битка 1915. Алфред Вегенер објављује своју теорију о Пангеи, коју назива и Урконтинент. Колубарска битка или Сувоборска битка је најзначајнија битка између војске Кральевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Bohена је у новембру и децембру 1914. године на фронту од преко 200 km. Окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Друга битка код Ипра Битка за контролу над стратешки важним градом Ипром у западној Белгији, вођена је од 21. априла до 25. маја 1915. Током ове битке Немци први пут користе бојни 1916. отров - хлор. Пробој Солунског фронта Солунски фронт је настао као покушај Савезника да помогну Србији у јесен 1915. против здруженог напада Немачке, Аустроугарске и Бугарске. Солунски фронт је остао прилично стабилан све до велике савезничке офанзиве 15. септембра 1918, која је резултовала капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије. Физика Битка на Соми 1917. Алберт Ајнштај открива Општу теорију релативности. Нjјвeha и најкрвавија битка у рату, вођена у северној Француској од 1. јула до 18. новембра 1916, истовремено са битком код Вердена. Битка на Соми била је резултат савезничке офанзиве дуж 40 km линије фронта. Битка је, мада није имала победника јер није начињен пробој, била CTpateWKU BaXHa 3a caBe3HNKe. 6poj xpTaBa c o6e стране био је стравичан: 623.90б савезничких војника избачено је из строја, док су Немци изгубили нешто мање од 6оо.0оо људи. 2. априла 1917. САД објавлљују рат Нова Централним силама, а Русија се повлачи из рата 10. новембра, пошто оружја 1918. руски револуционари успоставлљају комунистичку владу. Крај рата 1918. У п часова, 11. новембра 1918. на снагу ступа претходно потписано примирје између Немачке и савезника, које доводи до престанка борбених дејстава и коначног Генетика Авион Роберт Фишер Само 11 година пошто је први авион полетео, он налази своју употребу у Првом Бодљикава жица потписивања мировног светском рату. Првобитно коришhени за извиђање, авиони убрзо постају наору- представља генетски Митралљез споразума 1919- модел који показује да Првобитно коришћена за ограђивање великих делова америчког запада, током Првог светског рата бодљикава жица била је развучена километрима измеђy супротставлљених ровова. Док су војници јуришали преко ничије землље, уплели би се у жицу и постајали лак плен митралљесцима из континуирана варијација може бити резултат Менделовог наслеђивања. Оружје направлъено за масовно убијање. Пре рата, већина стратега је занемарила моћ коју митралъез може имати за време битака. Очекивао се рат прса у прса, а резултат је био потпуно другачији. Унапређени и ефикаснији митралъези су уништили сваку могућност појединачног херојства у биткама. жани митралљезима и бомбама. Немачки пилот Манфред вон Рихтхофен, познатији као Црвени Барон, обара чак 80 Бојни отров Хлор, иперит и други гасови су коришћени у покушајима промене пат позиције рововског ратовања. Дејства гаса била су језива: хлор је изазивао колапс плућа и гушење, иперит је непријательских ровова. противничких авиона за време рата ослепљивао, а друге врсте гаса су изазивале опекотине и нервна оштећења. Тенк Подморница После прототипа из 1907. Британци почињу масовну производњу тенка Марк1915. Jош троми и тешки за маневрисање, први пут су коришћени у бици на Соми, а пред крај рата нови и унапређени тенкови показали су се као моћно офанзивно оружје у савезничким рукама. Немци их први пут употребљавају 1915. године. Убрзо се показују као одлично офанзивно оружје успевајући да потопе готово 40о бродова исте године. Један такав напад потапа путнички брод РМС Лузитаниja што постаје један од повода уласка САД у рат. рововима. Бацачи пламена кратког Бацач пламена домета у налетима су Развијени као оружје за блиску борбу у избацивали запалљиву смесу гаса и улља.